Finansije i Osiguranje - Srbija

Ne očekuje se sunovrat kamata na kredite

Ova odluka centralne monetarne institucije Evropske unije bila je očekivana i najavljivana već mesecima. Ako neko misli da će sada krenuti sunovrat kamata, vara se.

Prema ranijim najavama, moguća su još ukupno dva smanjenja za po 0,25 odsto, ukupno do kraja godine ključne kamate biće manje za 0,75 odsto u odnosu na vreme pre labavljenja ekonomske politike, kako ovaj proces smanjenja kamata zovu ekonomisti (znači za manje od jednog procentnog poena). Kako je pomenuta odluka ECB bila očekivana, na finansijskim tržištima nije se desilo ništa spektakularno i euribor, merodavna kamata za evrokredite, ostala je na nivou od 2,7 odsto, kakva je bila i pre odluke.

Ova odluka ECB za naše dužnike koji imaju evroindeksirane kredite, kakvi su stambeni, nema nikakvu praktičnu vrednost iz prostog razloga što su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) kamata i rate za stambene zajmove zamrznute do kraja ove godine. „Fiksirane” su i kamate za nove zajmove za krov nad glavom takođe do kraja ove godine.

Sledeće nedelje zvanična statistika kod nas trebalo bi da saopšti podatak o visini inflacije u maju, a biće održano i redovno zasedanje Izvršnog odbora NBS. Tada ćemo videti da li će naša centralna banka slediti potez ECB ili ne, tačnije, da li će svoju referentnu kamatu smanjiti s postojećih 6,5 odsto. Ako to učini, znači da je zadovoljna na koji je nivo pala inflacija. Potrošačke cene u dužem periodu kod nas su u padu. Tek ako i kada naša centralna banka bude reagovala smanjenjem svoje bazne kamate, dužnici zaduženi u dinarima, a to su mahom za gotovinske kredite, jer se oni odobravaju u domaćoj valuti, mogu da očekuju postepeni pad svojih zaduženja, tj. mesečnih anuiteta. Kamate na ovu vrstu duga su i dalje vrlo visoke, u proseku od 13 do 14 odsto godišnje.

Inače, ECB prognozira da će stopa inflacije u evrozoni u 2024. u proseku iznositi 2,5 odsto i pasti na 2,2 odsto u 2025. i na 1,9 odsto u 2026. Takođe, očekuju da će BDP evrozone u 2024. porasti za 0,9 odsto, u 2025. za 1,4 odsto i u 2026. za 1,6 odsto. Posle pet kvartala stagnacije, ekonomija evrozone porasla je za 0,3 odsto u odnosu na prvi kvartal 2024. godine.

Kristin Lagard, koja je na čelu ECB, rekla je da ovo još uvek nije faza „povlačenja” kamatnih stopa, već „umerenost u nivou ograničenja”, naglašavajući  i potrebu za više podataka i analiza kako bi se potvrdilo da je inflacija na putu pada.

O potencijalu za julsko smanjenje stope, Lagardova je dala suptilan odgovor: „Imaćemo više podataka kada budemo imali sastanke za projekcije”, nagoveštavajući da bi septembar mogao biti sledeći značajan sastanak za odluke o stopama. Upravni savet se ne obavezuje unapred na određeni kurs stope.”